Blanko otkaz potpisao svaki peti zaposleni u privatnom sektoru

Mnogo puta ste nekome čestitali što je konačno dobio posao i to je sasvim normalno ali s obzirom u kakvoj zemlji živimo prvo bi bilo ispravno da čestitate što je dobio otkaz pa tek onda za posao jer je to slučaj za više od petine zaposlenih u privatnom sektoru u Srbiji ako se za parametar uzme istraživanje udruženja Pobuna Srbije.

Prema rezultatima istraživanja koje je sprovelo udruženje “Pobuna Srbije” u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, u periodu od 01.10.2022. do 30.01.2023. na uzorku od 2800 radnika u privatnom sektoru, čak 22% radnika u Srbiji ima potpisan blanko otkaz koju su potpisali prilikom zasnivanja radnog odnosa dok je 8% procenata radnika potpisalo prazan papir poslodavcu. Ove brojke su zabrinjavajuće jer ako se sve pretvori u broj radnika kojih u privatnom sektoru u Srbiji ima oko 1.500.000 onda prema ovom istraživanju čak 330.000 radnika u Srbiji ima potpisan blanko otkaz a oko 120.000 radnika je poslodavcu potpisalo prazan papir što je još veća opasnost od blanko otkaza i u jednom broju situacija predstavlja prikriveno radno ropstvo.

Situacija u kojoj poslodavci zaposlenima pri zaposlenju daju da potpišu prazan papir a onda na taj papir naknadno dodaju navodne izjave zaposlenog koje su u interesu poslodavca postaju sve češća pojava. Neke od tih izjava su vezane za prihvatanje krivice za određenu štetu koja nije ni nastala, da je zaposleni pozajmio određeni novac ili sredstvo iz firme ili izjava da zaposleni želi da obavlja određene poslove na svoju odgovornost što je u suprotnosti sa stvarnim stanjem a poslodavac na ovaj način štiti sebe i ucenjuje zaposlenog kad god bi mu to odgovaralo. Jedan deo radnika naveo je da kada potpišu prazan papir, doživeli su mnogo gore situacije od blanko otkaza.

Poslodavci iskoriste blanko potpis na praznom papiru kao interno priznanje zaposlenog o prihvatanju krivice za nanošenje štete preduzeću koja često iznosi i po nekoliko hiljada evra, pa se radnici tada nalaze u situaciji da se ne usuđuju da napuste firmu dok ne otplate, odnosno ne odrade nekoliko meseci besplatno za svoju slobodu.

Blanko otkaz se definiše kao izjava zaposlenog data unapred, potpisivanjem blanko raskida ugovora o radu bez datuma prestanka, data prilikom zasnivanja radnog odnosa na zahtev poslodavca. Radnici na ovaj način pre svega gube slobodu volje ali često i određena prava prilikom takvog otkaza kao što je pravo na otpremninu i primanje sa biroa.

U delu Zakona o radu koji reguliše uslove za zasnivanje radnog odnosa postoji odredba prema kojoj poslodavac ne može da uslovljava zasnivanje radnog odnosa prethodnim davanjem izjave o otkazu ugovora o radu od strane kandidata. Bez obzira na zakon, dosta poslodavaca i dalje uslovljava radnike da potpišu blanko izjavu o sporazumnom prestanku radnog odnosa ili o otkazu ugovora o radu i na taj način uslovljavaju zaposlene da obavljaju određene poslove koje ne žele ali i da odustanu od nekih svojih prava kao što su pravo na bolovanje, plaćen prekovremeni rad, godišnji odmor, sindikalno organizovanje a sve pod pretnjom da će im biti aktiviran blanko otkaz. 

Najveći procenat ispitanih radnika koji su potpisali blanko otkaz je to učinilo iz straha, tačnije njih 45%, jedan deo radnika odnosno 37,6% je blanko otkaz potpisalo usled ucene od strane poslodavca a 17,4% iz neznanja. Veliki broj ovih radnika prema saznanjima iz istraživanja se odriče i proslave verskih i državnih praznika samo da im poslodavac ne bi aktivirao blanko otkaz.

Najviše je poražavajuć podatak da bi od svih onih koji imaju potpisan blanko otkaz samo njih 26% svedočilo pred zakonom u korist svojih kolega koji su isto bili primorani da potpišu blanko otkaz. Podsećanja radi svedoci su u procesima dokazivanja postojanja blanko otkaza, pored veštačenja grafologa, najvažniji za dokazivanje prekršaja poslodavca. Grad u kome su radnici najmanje spremni da pomognu jedni drugima je Novi Sad u kom bi u korist kolege koji ima potpisan blanko otkaz ugovora o radu svedočilo samo 18% kolega koji isto imaju potpisan blanko ugovor.

Aktiviranje blanko otkaza na svom primeru osetilo je čak 7,2% ispitanih radnika, a ako gledamo prema ukupnom broju radnika u Srbiji to znači da je oko 108.000 radnika u jednom trenutku izgubilo posao i radna prava na ovaj način.

O svemu tome je u toku našeg istraživanja svedočila i Milica Alempijević iz Kragujevca kojoj je aktiviran blanko otkaz ugovora o radu u sedmom mesecu trudnoće. Milica je u tom periodu bila podstanar i sakupljala novac da otplati prenatalni test koji je uradila jer se sumnjalo da joj beba ima Daunov sindrom i baš tada je ostala bez posla. Bila je prinuđena da u 7. mesecu trudnoće traži posao kako bi pripremila sve za porođaj.  Deo njenog intervjua možete pogledati u nastavku a ceo intervju na našem Youtube kanalu.

Takođe od svih onih koji imaju potpisan blanko otkaz samo njih 13% smatra da bi ih neko od kolega podržao i svedočio da su bili primorani da potpišu blanko otkaz.

Na kraju kada se sve sagleda nije najveći problem gubitak posla nego gubitak dostojanstva, hrabrosti i empatije među samim zaposlenima. Dragi radnici ako izgubite posao zbog blanko ugovora, nekako ga možete povratiti ili naći drugi ali ako izgubite dostojanstvo, nećete ga povratiti tako lako, jer da smo svi mi samo malo manje kukavice druga bi to pesma bila.

P.S.

Posvećeno svim radnicima kojima zbog potpisanog blanko otkaza i danas neće biti plaćen prekovremeni rad niti će ove godine odmarati na svoje verske praznike ili iskoristiti godišnji odmor, kao i Milici koja je odučila da o svemu javno govori.