Prvi maj prođe stradanje radnika nikad
View this post on Instagram
Praznik rada se obeležava 1. maja kao međunarodni praznik radničkog pokreta. Poreklo ovog praznika vodi od 1. maja 1886. kada su stotine hiljada američkih radnika izašli na ulice Čikaga da bi zahtevali opšte prihvatanje osmočasovnog radnog dana.
Radnici Srbije osim što su među najniže plaćenim u Evropi, takođe su i među najugroženijima što se tiče nivoa bezbednosti na radu.
U 2019. godini, koju je Vlada Srbije proglasila godinom bezbednosti i zdravlja na radu, poginulo je više radnika/ca nego 2018. kada su stradale čak 53 osobe.
Prema zvaničnim podacima Inspekcije rada, 2019. godine je ukupno u Srbiji poginulo čak 54 radnika dok je teško povređeno 814 radnika, a lakše je povređwno 72-oje radnika.
Mnogi koji rade na crno ne ulaze u ovu statistiku, a to je njih oko 350.000.
Prilikom pogibije ili povrede radnika koji rade na crno, mali broj njih i njihovih porodica dobije neko novčano obeštećenje.
Prema procenama tek svaki peti radnik zaposlen na crno u slučaju nezgode od poslodavca dobije neka sredstva za saniranje povrede nastale na radu.
Porodice poginulih radnika su u najtežem položaju. Gubitak drage osobe se ne može nadoknaditi nikakvim novcem ali je sramota što bar odgovorni za smrt radnika u najvećem broju slučajeva prolaze sa blagim kaznama.
Porodice zauvek gube sreću i dragu osobu ali najviše boli to što gube veru u pravdu i žive sa tim da je život njihovih bližnjih koštao od 15 do 25 evra, koliko iznosi ta crna dnevnica.
Porazgovarali smo sa porodicama i prijateljima 15 poginulih radnika. U našim postovima možete videti neke od rečenica koje smo čuli u tim razgovorima a koje vas mogu naterati da posmatrate drugačije ovaj praznik rada, kao i sam proces rada u našoj zemlji uopšte.
Posvećeno majkama koje žive za juče i čiji sinovi žive samo u njihovim snovima.