Sitan kusur težak krupnih 15.125.000 evra
View this post on Instagram
Koliko krupne greške pravimo kada ne uzimamo kusur u kovanicama ili popularno nazvanu siću, pitanje je vredno ne milion dolara, nego oko 15.125.000 evra godišnje.
Istraživanjem koje smo sproveli na 2800 punoletnih kupaca u vidu ankete kombinovanog tipa u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, u periodu od maja 2018. do avgusta 2020. godine, dalo je zanimljive rezultate.
U Beogradu je ispitano 1700, Novom Sadu 600 a u Nišu 500 punoletnih kupaca.
Polna struktura uzorka iznosi 52% žena i 48% muškaraca.
Cilj istraživanja je bio da se približno ustanovi iznos kusura u kovanicama kojeg se punoletni kupci odreknu na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou. Takođe je jedan od najvažnijih ciljeva je da se objavljivanjem rezultata podigne svest kupaca o tome šta sve sa novcem kojeg se odreknu mogu učiniti ako ga budu uzimali, a pre svega sa osvrtom na humanitarne akcije koje na taj način mogu pomoći.
Čak 22% ispitanih kupaca ističe da nikada ne uzima kusur u kovanicama. Ispitanih 6% kupaca ponekad uzima kusur a 72% kupaca uvek uzme kusur u kovanicama.
Takođe, većina onih koji ne uzimaju kusur (73%), procenila je da se dnevno odreknu kusura u iznosu od 3-5 dinara. Njih 21% od 1-2 dinara dok, preostalih 6%, procenjuje da se dnevno odreknu više od 5 dinara kusura (najčešće oko 15 rsd).
Pojedinačno to znači da se svako dnevno odrekne po 5 dinara kusura, a ako 25 dana mesečno ide u kupovinu, to je 125 dinara mesečno, odnosno 1500 rsd godišnje.
U Srbiji ima oko 5,5 miliona punoletnih osoba a 22% njih nikada ne uzima kusur. Što znači da se 1.210.000 kupaca skoro svakog dana odrekne u proseku 5 dinara kusura a to dnevno iznosi ukupno 6.050.000 dinara ili oko 50.416 eur.
Ako predpostavimo da ovi ljudi kupuju 25 dana u mesecu i 12 meseci godišnje, dolazimo do podatka da se po osnovu neuzimanja kusura godišnje odreknu 1.815.000.000 dinara ili 15.125.000 evra godišnje.
Anketom je utvrđeno su muškarci u više od dve trećine slučajeva (68%) ti koji ne uzimaju kusur u kovanicama, i najčešće kao razlog navode to što nemaju gde u novčaniku da stave sitan novac ili ne vole da im se “sića” vuče po džepovima.
Pojedinačno svako od tog novca može sebi da plati jedan račun za telefon, ručak u obližnjem restoranu, 11 litara jestivog ulja… Šta sve možemo zajedno da učinimo sa tim novcem e to je već šira tema.
Ali svakako možemo da uplatimo bar jedan SMS za pomoć onima kojima je to najpotrebnije.
Cena humanitarnih SMS poruka u Srbiji kreće se od 50 do 200 dinara.
Ako i vi ne uzimate kusur, neka vas sitnina ne zavara, može se napraviti krupno dobro delo i od sitnih para.
Istraživanje nije obuhvatilo bakšiš u ugostiteljskim objektima koji predstavlja nagradu za ljubaznost osoblja, već samo kusur u prodavnicama široke potrošnje, pekarama, kioscima, restoranima brze hrane i menjačnicama.